Razgovor sa srcem - J. J. Zmaj
Kakvi tebe, srce, tajni jadi lome,
Te me često moliš: Pokloni me kome!
Ta u mojim gudma, pakost te ne slama,
U vinu te kupam, leziš na pesmama.
Na to meni srce: Dobro j' meni tudi,
Al' bi vreme bilo da promenim grudi.
Združiće se sreća, da me tamo prati
Odakle ću tebi, novu sreću slati.
Ta znaš li kad grli, svako zlato svoje,
Znaš kako te boli samovanje tvoje!
Tako moje srce često mi se moli,
A ja cu mu reći: Utoli,utoli!
Znaš li gde na svetu, andjelsku priliku,
Andjela po duši, Andjela po liku.
Pune oči žara; puna usta slasti,
Mirisava nedra, puna bujne strasti;
Milo čedo, kome u pogledu piše
Da ni samo ne zna, za čime uzdiše;
Što bi znalo carne, ne sklapati oči
Grleći, ljubeći, tri božije noći.
A četvrte kad bi leglo da počiva,
Molilo bi boga, da o meni sniva;
Što bi osećalo, da ga ljubim jako,
A ljubit me znalo, bar upolak tako;
Što bi u radosti, sa mnom suze lilo,-
Hej, koje bi moje, samo moje bilo.
Tako ja mom srcu zborim vise puti
A ono zadrhće, snuždi se - pa ćuti.
Nema komentara:
Objavi komentar